U ruralnoj sredini u Sloveniji živi Pero, osećajan i inteligentan čovek u srednjim tridesetim godinama, koji je svakodnevno nadomak smrti. Naime, on piše i drži govore na mesnim sahranama. Njegovi govori zapravo nisu uobičajeni hvalospevi preminulima, već, svesno ili nesvesno, priča o njegovoj percepciji stvari i događaja u njegovom životu - Perova filozofija. Pero živi s ocem Dedom i svoje dve sestre Idom i Vilmom. Komšija Šuki je njegov najbolji prijatelj i čovek blizak porodici. Dok se Ida zaljubljuje u Šukija, Vilma pokušava da izađe na kraj sa svojim, ne baš pozitivnim, suprugom. U međuvremenu, Pero se trudi da osvoji srce lokalne devojke Renate, dok usamljenost i tuga koju Dedo oseća otkako je udovac dovodi do čestih ali farsičnih pokušaja da izvrši samoubistvo.
Priča filma fokusirana je na bazične sile ljudske egzistencije – u prvom redu strah. Uz strah od smrti ide želja za večnim životom, a uz strah od života želja za sigurnošću, toplinom i ljubavlju. Ljubav je jedina droga dovoljno jaka da prevlada smrt. Ova filmska priča ispričana je kroz prizmu međusobnih odnosa u maloj zajednici. Iako je sniman u komičnom tonu, film vodi do tragičnog finala. Ovo je film o usponima i padovima; o sudbinama naših protagonista i njihovoj potrazi za toplinom i ljubavlju u apsurdnom životnom haosu.
(iz promo-materijala distributera)