Kada seljak Obrad Srećković, posle puno lutanja uspe da na vukovarskom ratištu stigne do vojničkog logora u njemu će pronaći Milana Srećkovića, ali to neće biti onaj vojnik koga Obrad traži.Uskoro će se pojaviti i drugi Milan Srećković iz istog sela, i kada Obrad već bude slutio neku vojničku podvalu, major Katunac, komandant zborišta, pojaviće se sa pravim Milanom, Obradovim sinom.Ubrzo će Obrad shvatiti da je nabasao na Zborište za mrtvu srpsku vojsku izginulu u tim krajevima a koja nije sahranjena u zavičaju. Shvatiće i da mu je sin mrtav, a kako mrtvaci ne stare sva tri Milana imaju po osamnaest godina..
Dok su Srećkovići na Zborištu slavili Slavu, Obrad odluči da svi zajedno krenu kući, i legnu u svoje prazne grobove. Među svoje. Tada pred njega stade major Katunac i odgovorivši da je to moguće samo preko njega mrtvog zabode svoju sablju, podsećajući da će to biti poslednja srpska smrt. Možda Obrad nikad ne bi zamahnuo sabljom, da nije ugledao kolonu novih, kako se približava Zborištu. Zamahivaće i ubadati mnogo puta…Kada se zadihan vrati u logor, povešće trojicu Milana kući.U zavičaj.
Deveti put mrtav, Vukašin Katunac, uspraviće se polako.Izvadiće sablju iz grudi. Iz utrobe izbiće mu bela krila, mač će zaplamteti, nad glavom zatreptati oreol. Kada se pred očima svih vojnika sa Zborišta, bude vozdizao ka nebu, svi će u njemu prepoznati arhangela Mihajla...