Iako je Oaza-Film sajt koji se prvenstveno bavi filmovima, svi u redakciji povremeno vole da zavire i u TV ponudu, pogotovo u poslednje vreme kada se u Hollywoodu gubi ona tradicionalna razlika po kojoj je rad na filmu znatno prestižniji od angažmana na malom ekranu. Rekao bih da je prelomni trenutak za to bio kada su filmski autsajderi iz glumačke postave "Prijatelja" počeli godišnje da zarađuju više novca od mnogo poznatijih filmskih zvezda. Svemu ovome je doprinela i kriza filma u Americi, gde su nastavci i rimejkovi počeli da prevladavaju nad originalnim stvarima čime je publika dodatno postala upućenija na TV. Ja lično nisam TV fanatik i jedino što pratim na malom ekranu (osim sporta) su klasične serije za koje imam nekakvu preporuku ili unapred izgrađeno interesovanje. Verovatnoća da će mi se desiti da nasumice vrtim kanale su minimalne. Verovatnoća da ću nenadano zaista naleteti na nešto što će me prijatno iznenaditi su još manje. Ipak, određen broj sati utrošim i na TV i to evo kako:
 

Jedine dve serije čije epizode nikada ne propuštam su "24" (ili "24 Sata") i "Lost". Ko god redovnije posećuje naš sajt zna da o prvoj od ove dve serije trubimo otkako je počela sa prikazivanjem na našim prostorima i zaista mogu reći, bez imalo ustezanja, da je to najbolja serija koja je još uvek u produkciji sa one strane Atlantika. Ako već niste njen redovni gledalac, krajnje je vreme da postanete s' obzirom da je kod nas (TV Pink) nedavno krenula sa prikazivanjem sjajna treća sezona. Teško je, u nekoliko reči, opisati sve razloge zbog kojih ovo tvrdim ali svode se na originalnu formu, dobru priču, sjajne likove i, pre svega, neverovatnu zaraznost. U produkciji je trenutno četvrta sezona, sa bar još jednom u perspektivi, i nadajmo se da će glavni lik Jack Bauer (Kiefer Sutherland) imati još mnogo loših dana u budućnosti.

Drugopomenuti "Lost" je posebna priča. Ova serija još uvek nije stigla na naše tržište, ali verujem da će brzo steći popularnost kada se konačno pojavi. Mnogi koje znam, koji su poput mene imali priliku da odgledaju određeni broj epizoda, totalno su oduševljeni pričom o grupi ljudi koja je preživela avionsku nesreću i koja je primorana da na misterioznom tropskom ostrvu čeka spasioce koji nikako da stignu. S' obzirom da još uvek nije gotova ni prva sezona, teško da mogu da dam neku definitivnu ocenu, ali ono što sam do sada video je mnogo bolje nego što sam inicijalno očekivao. Nadam se samo da će scenaristička ekipa uspeti da se dodatno uigra, što je vrlo bitno za projekat ovakvog tipa, i da će i kroz 2-3 godine "Lost" stajati pri samom vrhu liste mojih omiljenih TV zabava.

Prelazim na komedije. Za mene je era klasičnih "sitcom-a" nestala sa završnim epizodama "Seinfelda" i "Prijatelja", koji su ovakve serije doveli do kvalitativnog maksimuma i učinili da noviji projekti sličnog tipa ostavljaju utisak "već viđenog". Studiji  se polako usmeravaju ka nešto originalnijim stvarima kao što su "Curb Your Enthusiasm" ("Bez Oduševljenja, Molim") i "Scrubs" ("Stažist"), dva vrlo zabavna projekta, koja imaju nešto otvoreniju formu i, na moju veliku radost, izbačen popularni studijski smeh. Prvopomenuta serija je autorsko delo Larry Davida, koji tumači samog sebe u glavnoj ulozi. David je, pored Jerry Seinfelda, kreator "Seinfelda" i nova serija se vrti oko njegovog svakodnevnog života i svih neprijatnih situacija u koje zapada. Najveća privlačnost za mene je u politički nekorektnom humoru i sjajnoj sposobnosti Davida da bez ustezanja glumi samog sebe. Podsećanja radi, on je bio uzor za lik Georgea Constanze iz "Seinfelda", čime je sve rečeno (za one koji su voleli "Seinfelda", naravno). "Scrubs", sa druge strane, je neka vrsta gorko-slatke parodije na bolničke serije tipa "E.R." i "Chicago Hope". Tu negde je i "Arrested Development" ("Zaustavljeni u Razvoju"), dok za mene ostale komedije spadaju u klasu "ne gledam ni epizodu".

Otkad znam za sebe u obaveznom TV repertoaru uvek imam i jednu klasičnu 40+ minutnu dramu, i to je trenutno "The O.C."("Okrug Oranž"), serija koju bih podveo pod "guilty pleasure" kategoriju, iliti jedna od onih u kojima uživam uprkos svesti o njenoj banalnosti. Humor je dobar, likovi su zabavni, a i serija populariše finu muziku, što je meni sasvim dovoljno da istrpim i poveću količinu gluposti kada je radnja u pitanju. Autor serije Josh Schwartz je postao sa 26 godina najmlađa osoba ikada koja ima svoju seriju u tzv. prime-time terminu u Americi, što je još teže nego što zvuči, a njegov "The O.C." je postao instant hit u leto 2003. i popularnost je još uvek u usponu. Kvalitet, sa druge strane, varira iz perioda u period, ali nemojte pogrešiti, "The O.C." je svakako trenutno najkvalitetnija sapunica koju možete gledati.

Ako se pitate koje su to serije apsolutno najgledanije na američkom tržištu, odgovor bi se mogao formulisati ovako: svaka serija koja uključuje policajce, istražioce, detektive, FBI agente itd, a koji po principu "svaka epizoda za sebe" vijaju kriminalce po američkim ulicama. Celu tu histeriju predvodi serija "CSI"("Mesto Zločina"), zajedno sa svoja dva spinoff-a "CSI: Miami" ("Istražitelji iz Majamija") i "CSI: New York". Pored njih, tu su i "Without a Trace"("Bez Traga"), "Law & Order" franšize itd. Iz radoznalosti da saznam u čemu leži njihov enormni uspeh, dao sam šansu dvema "CSI" varijantama koje se prikazuju i kod nas. Moja konačna presuda je da serije imaju dosta simpatičnog stila i privlačnosti na nivou jedne epizode, no slabi likovi i nedostatak prave drame me sprečavaju da ih redovno gledam. Verovatno je da su tih slabosti svesni i producenti ove serije, koji (bar za sada) nemaju nikakvog razloga za brigu, ali su se ipak odlučili da za finale 5. sezone "CSI-a" na mestu režisera angažuju nikog drugog do Quentina Tarantina! Motivacija za ovaj potez je u težnji da se serijalu obezbedi i neka vrsta kultnog statusa, s' obzirom da ga trenutno mnogi tretiraju isključivo kao neobaveznu zabavu za široke narodne mase.

Vladimir Sivački
april 2005