Maj je ponovo tu, što znači da sledi još jedan Oazin, sada već tradicionalni, osvrt na to šta je mali ekran imao da ponudi kao alternativu u odnosu na bioskop, odnosno šta je od toga vredno utrošenog vremena i truda praćenja do poslednje epizode, a šta ne. Ono štoponovo, kao i prethodne godine upada u oči je utisak da je televizija, kao medij za prezentovanje dramske forme, izgleda postao daleko kreativniji u odnosu na film. Možda kreativniji nije prava reč, ali definitivno na TV-u ima mnogo više spremnosti za inovacije, pogotovo kada su u pitanju trileri ili konceptualno složene drame. Sigurno je ovakav moj utisak podstaknut i kolotečinom u koju je, prvenstveno Hollywood, zapao kada je u pitanju eksperimentisanje sa raznim formama prezentovanja priča. Čast izuzecima, naravno, ali ih je u ovom vremenu rimejkova i nastavaka sve manje i manje. Da to nije samo moje mišljenje pokazuje i činjenica da se sve više i više novca ulaže u nove serije ili da se gotovo svake sezone obori neki finansijski TV rekord (tipa najskuplja epizoda ikada, najveći glumački TV honorar i sl.). Samim tim sve više i više poznatih filmskih glumaca odlučuje da se okušaju na televiziji, dok je sve manje onih koji žure da svoj TV uspeh prenesu na veliki ekran.

Pređimo na konkretne naslove, od kojih su neki poznati domaćoj publici preko naših kanala, neki preko satelita/kablovske, dok neki tek treba da započnu prikazivanje sa ove strane Atlantika.

Nezamenljivi Kiefer Sutherland kao Jack Bauer   Najveći TV prioritet je za mene i dalje serija "24" ("24 Sata"), koja je ove godine odradila svoju petu sezonu, a koja pri tome ne pokazuje ni najmanje znake kvalitativnog pada (čak šta više). Verujem da smo do sada uspeli da ubedimo većinu redovnijih posetilaca sajta da pruži šansu ovom ultra-napetom "real-time" političkom trileru, koji će imati još najmanje tri sezone i sasvim izvesnu filmsku verziju. Sve se i dalje umnogome temelji na glavnom glumcu Kieferu Sutherlandu, koji je nedavno postao najplaćeniji glumac na televiziji, ali kome u ugovoru stoji i opcija da njegov lik može biti ubijen u seriji, što je sudbina koja je već zadesila veliki broj njegovih kolega tokom prethodnih pet godina prikazivanja.

Prošle godine sam kao jednog od svojih favorita naveo i seriju "Lost"("Izgubljeni") čiju prvu sezonu smo mogli da pratimo i na TV Pink, istina u nerazumnim terminima za seriju tog tipa. Nedavno je u Americi završeno emitovanje druge, za mene vrlo problematične sezone. Zašto problematične? Priznajem da sam bio oduševljen prvom sezonom i misterioznim okolnostima koje su zadesile grupu ljudi čiji avion se srušio na pusto ostrvo, kao i mnogobrojnim pitanjima koja su se nametnula. Kao i verujem većina gledalaca, očekivao sam da druga sezona odgovori na dobar deo tih pitanja pre nego što postavi nova. To se nije desilo, već se iz jednog zapleta prelazilo nonšalantno na drugi i okolnostima su dodavane nove dimenzije. Čvrsto verujem da autori serije nisu u startu imali preciznu ideju o konačnom raspletu   Ni njima nije ništa jasno: Deo ekipe serije "Izgubljeni" dešavanja (možda nemaju ni sada), a uz to ih je i popularnost koju je serija osvojila naterala da radnju sve više i više razvlače ubacivanjem novih likova i novih pozadinskih priča. Čak su, čini mi se, i u dilemi da li većina finalnih odgovora treba da bude utemeljena u realnosti ili pak potpuno "natprirodna". Bilo kako bilo, već sam u fazi kada sam previše uložio u seriju da bih je napustio, iako sam se nosio i tom mišlju, i iskreno se nadam da nas u budućnosti očekuje nešto stvarno konkretno kada je radnja ove serije u pitanju.

Budućnost čovečanstva(s' leva): General William Adama (Edward James Olmos), Predsednik Laura Roslin(Mary McDonnell) i Kapetan Lee Adama(Jamie Bamber)   Priznajem da ne spadam u prevelike fanove SF-a, pogotovo kada su serije u pitanju. Pratio sam u vrlo ograničenoj meri delove "Star Trek" franšize, ali se to nikada za mene nije "zakačilo" kao što jeste za milione fanova širom sveta. Ipak, na TV nebu se pojavila jedna naizgled slična serija, koja se izdvojila i privukla moju pažnju tokom prošle godine. "Battlestar Galactica" je rimejk istoimene serije iz sedamdesetih godina prošlog veka, o ratnom svemirskom brodu iz naslova i njegovoj posadi. Radnja počinje napadom Cylona (ljudski stvorenih robota) na 12 planeta-kolonija koju nastanjuju ljudi, u nameri da unište svakoga ko se tu nađe. Zastarela Galactica, koja je bila na putu penzionisanja, nalazila se u svemiru u trenutku kada se desio taj sinhronizovani napad na sve kolonije, čime je njena posada izbegla sudbinu većine čovečanstva. Zajedno sa ostalim brodovima, koji su bili "između planeta" u tom trenutku, ona ostaje jedina nada za očuvanje vrste u ratu protiv superiornog protivnika. Siguran sam da ste razumeli da se i ovde radi o seriji čija radnja je adekvatno raširena i koja se ne može pratiti pukim gledanjem nasumičnih epizoda, niti se preporučuje preskakanje istih. Ono čime me je serija privukla je to što nije suštinski zasnovana na SF-u, već je to ratno-politička priča smeštena u SF okruženje. Naravno da se ponekad upravo ovakvo okruženje koristi da bi se radnja pogurala napred, ali sve to ne bi imalo težinu da prethodno nisu bili tako dobro izvajani likovi i osnove zapleta,  kao što su odnosi predsednik-general, atentati, politika, preki sudovi i sl. Sve u svemu, jasno vam je da ovde ponešto mogu naći i oni koji preferiraju neke druge žanrove u odnosu na SF.

Još jedan dramski novitet na TV-u za koji sam se zalepio je "Prison Break", koji govori o čoveku koji je pogrešno optužen za političko ubistvo, za koje čeka izvršenje smrtne kazne, i njegovom mlađem bratu koji planski biva smešten u isti zatvor kako bi organizovao njegovo bekstvo. Naravno, ovo je još teže nego što zvuči (a i pomalo "šuplje"), ali su se pisci serije fino potrudili da priču upakuju tako da bude veoma pitka i zabavna, tako da se velike rupe koje ceo zaplet ima lako mogu ignorisati. Prijatno me je iznenadilo to što je "Prison Break" uspeo da se dodatno poboljša kako su epizode prve sezone odmicale, i time opravda snimanje druge. Problematično je što sam naslov serije diktira njen ograničen rok trajanja, ali ako se gledanost održi na visokom nivou, verujem da će se na sve načine tražiti prihvatljivo rešenje za njeno dalje produžavanje.   Dominic Purcell i Wentworth Miller

Kada su komedije u pitanju i dalje sam veran jedino seriji "Scrubs" koja je, poput serije "24", upravo okončala svoju petu sezonu i za sve te godine mi se toliko uvukla pod kožu da prosto ne vidim mogućnost da bi u nekoj budućnosti mogla da me razočara. Iako nema gledanost na nivou gore pomenutih projekata, u životu je održava sjajna prođa kod kritike, kao i ekstremna odanost te male, ali odabrane grupe fanova.

Vincent Chase(levo) i njegov "Entourage"   Isto bi se moglo reći i za jedan novitet kada su polučasovne forme u pitanju. Oni koji su se pretplatili na kanal HBO imaju priliku da gledaju autorsku seriju tog kablovskog kanala "Entourage" ("Svita"), koja je neka vrsta polučasovne drame sa naglašenim humorističkim momentom. Priča prati mladog holivudskog glumca u usponu Vincenta Chasea, koji pokušava da se izbori sa iznenadnim novcem i slavom, koji su zamenili njegov dotadašnji skroman život u New Yorku. Koliko radnja prati Vincentove probleme, toliko pokriva i sve što se dešava njegovim prijateljima Ericu, Turtleu i Johnny Drami, koji su se svi uselili u glumčevu kuću u Hollywoodu i postali njegova redovna pratnja na premijerama, žurkama itd. U sve se uključuje i Vinceov agent Ari Gold, koji na sve načine pokušava Vincea da usmeri ka što većoj filmskoj komercijali i zaradi, zanemarujući sve ostale faktore. Sve ovo najmanje leži Ericu, jedinom u pratnji koji ne poistovećuje svoj životni uspeh sa Vinceovim, i

koji nikako ne želi da mu sve u životu zavisi od veličine honorara njegovog najboljeg prijatelja. Kao što pretpostavljate - dobra zabava. Ili bar u onoj meri u kojoj vam budu ležali likovi i humor, kao i zavisno od toga koliko vas interesuje funkcionisanje Hollywooda na nivoima glumac-agent-uloga-menadžer-PR-komercijala/umetnost-honorar itd. Tome pomaže i činjenica da je dosta toga zasnovano na stvarnim detaljima. Naime, ideja za "Entourage" je nastala na osnovu filmskih početaka Marka Wahlberga i njegovih nerazdvojnih prijatelja, koji su preslikani u likove u seriji. Takođe, Ari Gold je "kopija" stvarnog holivudskog agenta Ari Emanuela, a tamo gde nisu želeli da kopiraju, autori su angažovali poznate ljude da glume sami sebe, od kojih se neki nisu zadržavali samo na cameo nastupu, već su bili bitni za samu radnju (James Cameron, Mandy Moore). I u ovom slučaju hrabri činjenica da je serija kvalitativno napredovala u drugoj sezoni, pa je samim tim izvesna bar još treća sezona (kreće u junu), u kojoj će biti epizoda koliko u prve dve zajedno.

Znači, može se naći i ponešto kvalitetno kada se upali televizor, a u svakom slučaju zabavno ako naletite na neku od serija koje sam ovde naveo. Izgleda da je, nakon velikog buma reality emisija, fokus polako počeo da se vraća ka scenarističkim projektima, kojima je taj reality nalet dosta pomogao da zategnu utemeljenost u stvarnosti kada je u pitanju ono čime se bave.            

Vladimir Sivački
maj 2006