Zabava bez kraja (24 Hour Party People)
Maestralna i neočekivano duhovita priča o Mančesteru 80-ih (i malo ispred/iza) godina, diskografskoj kući Factory & "presvetlom" Tony Wilsonu je nešto što nisam mogao da primim na bilo koji drugi način, osim baš lično. Na moje veliko ushićenje, film se prilično svideo i ljudima koji nikada pre u životu nisu čuli "She`s Lost Control", niti su imali blage veze ko je bio Bez. Valjda će neko na Studiju B ili ArtTV-u imati sluha...

U potrazi za Nemom (Finding Nemo)
Apsolutna misterija godine je zašto ovaj neodoljivi, i za distributera visoko profitabilni Disney/Pixar crtać, i pored nekoliko najava još uvek nije otpočeo sa prikazivanjem u SCG bioskopima. Ako se čudo u dogledno vreme ipak dogodi, porodični odlazak u bioskop je moja iskrena preporuka - nikome neće biti dosadno!

Amen
Još jedan politički triler Coste Gavrasa (da li je on ikada nešto drugo i snimao?), ovog puta o pokušajima SS oficira i mladog sveštenika da podignu na noge Vatikan, zbog zločina koje nacističke snage počinju da sprovode nad jevrejima (radi se o ranoj fazi II Svetskog rata). Katolički krugovi su film dočekali na nož, jer im se nije svidelo podsećanje na istorijsku činjenicu da su vatikanske glavešine ove informacije ignorisale, iz svojih taktičko -političkih razloga. Gavras jeste poprilično improvizovao u okviru priče čiji su glavni likovi autentični, ali je esencija ostala bolno tačna.

Dobri lopov (The Good Thief)
Novi dragulj Neila Jordana, "capper" koji se dešava na francuskoj rivijeri. Bazična premisa i koncepcija su isti kao i u većini ostvarenja tog žanra, ali je film po svojoj mračnoj atmosferi mnogo bliži Dassinovom "Rififi" nego Soderbergovom "Ocean`s Eleven". Nick Nolte je pružio jednu od svojih boljih uloga (verovatno zato što i nije glumio, već samo bio Nick Nolte), a epizodnu ulogu u filmu ima i Emir Kusturica. Ipak, mora se reći da Jordanova montažerska egzibicija sa "zaleđenim" kadrovima i prekinutim dijalozima na momente prilično iritira. Remake francuskog filma "Bob Le Flambeur".

Riplijeva igra (Ripley`s Game)
Četvrti film snimljen po nekom od dela iz serijala Patricie Highsmith o "gospodinu" Tomy Ripleyu, a drugi na osnovu istoimenog romana. Režije se prihvatila Liliana "The Night Porter" Cavani, a glavne uloge John Malkovich, koji je savršen izbor za dijabolično-neodoljivog Riplija, nekih 20 godina starijeg nego u Minghellinom "Talentovanom gospodinu Ripliju". Naš anti-junak u ovom odličnom, mračnom euro-trileru (a svi znamo da se najbolji trileri uvek dešavaju u Evropi), delom iz osvete a delom iz dosade svog komšiju koji umire od raka pretvara u plaćenog ubicu. Stvari se kasnije iskomplikuju, pa se Ripli nekoliko puta prošeta izmedu Nemačke i Italije, zakači sa ruskom mafijom, zaradi nešto para, uspe da eliminiše sve protivnike i još stigne na početak koncerta svoje mlade ljubavnice u (valjda) firentinskom amfiteatru. Pa ko ne bi voleo da bude taj famozni Ripli?

Zavera (Conspiracy)
Kvazi-dokumentarac o "konferenciji u Vansiju", u okolini Berlina, 20. januara 1942. godine. Vrhuška SS trupa, nemačke vojske i vlade se sastala da, uz vino i dobru hranu, donese odluku kako definitivno rešiti jevrejsko "pitanje". U tom trenutku gasne komore još uvek nisu bile zvanično odobrene, bar su neki od učesnika sastanka tako mislili. U stvari, Eichman (Stanley Tucci) i Heydrich (Keneth Branagh) su sa Hitlerom već sve dogovorili, a ovaj sastanak je samo trebalo da posluži kao pokriće za to, i otkrije potencijalne slabe šrafove u mašineriji . I tako, u kamernoj atmosferi posmatramo gomilu visoko-obrazovanih ljudi, koji za stolom opušteno čavrljaju o neopisivim zločinima koje će učiniti. Ovaj briljantni britanski TV film je rekonstrukcija tog razgovora, nastala na osnovu dugo skrivanog, nedavno pronađenog autentičnog audio zapisa. Najužasniji film godine, a i šire.

Dobar posao u Italiji (The Italian Job)
Remake istoimenog klasika iz 1969. godine, sa Michaelom Caineom u glavnoj ulozi, o bandi engleza koja pljačka banku u Torinu, a potom beži u akrobatskoj vožnji sa više Mini-Morisa. Nova verzija je sa originalom samo ovlaš povezana: preneto je nekoliko glavnih likova, naravno i automobili, i samo prvih 15 minuta se dešava u Italiji. Deo šarma originala je ipak prešao i na ovaj film. Urnebesna bioskopska zabava, u najboljem smislu te reči.

Bez vesti od Boga (Sin Noticias De Dios a.k.a. Don`t Tempt Me)
Dobri anđeo (Victoria Avril) i zli anđeo (Penelope Cruz) se bore za dušu propalog boksera. Ovakav početak komedije smo već bezbroj puta videli, ali kalambur koji potom sledi nismo... Samo španci mogu da snime tako histeričan film, spisak s kim i sa čim se režiser obračunava u njemu bio bi duži od cele ove liste. Doduše, toga ima toliko da neki rukavci priče ostaju nedovršeni, ali u globalu ovo je fini plus za recentnu špansku produkciju, koja se poslednjih godina davi u moru primitivnih seksi komedija i gay/biseksualnih drama. E da, ako je verovati ovom filmu, u paklu se priča engleski, u raju francuski, na zemlji španski, a anđeli međusobno komuniciraju na latinskom :-)

Hitlerova sekretarica (Im Toten Winkel - Hitlers Sekretarin)
Traudl Junge je bila Hitlerova lična sekretarica od 1941. godine, pa sve do njegove smrti u onom bunkeru. Verovatno nema osobe koja bi mogla da pruži bolji prikaz čoveka koji je na najgori način obeležio modernu istoriju. Iz ovog jednostavnog dokumentarca, samo frau Junge i kamera, nismo saznali ništa od istorijske važnosti, ali jesmo ponešto novo o privatnom životu tog enigmatičnog zlocinca i njegovoj, nikad do kraja razjašnjenoj, sposobnosti manipulacije i vladavine masama. Junge je umrla dan pred premijeru filma što mu, kao autentičnom svedočanstvu koje više ne može biti ponovljeno, pridaje još veći znacaj.

Ali G u Parlamentu (Ali G In Da House)
Diverzija kakva odavno nije viđena. Neosporno je da u ovom filmu ima ne baš malo preteranih, degutantnih scena, ali se hrabrost i lucidnost njegovih autora u nemilosrdnom razračunavanju sa političko/bogataškim establišmentom, birokratijom, industrijom zabave, malograđanskim mentalitetom i rap/tehno pozerajem nikako ne može osporiti. Ne smem ni da zamislim šta bi ispalo kao rezultat kada bi se Sacha Baron Cohen udružio sa "Jackass" ekipom...

Zabava bez kraja (24 Hour Party People)
Lažni dokumentarac o osamdesetima, Tony Wilsonu, Haciendi, Mančesteru, bendovima kao što su: Joy Division, Happy Mondays i New Order... znate već. U svakom slučaju izbor za probirljive, čijem senzibilitetu leže gore pomenute stvari. Ja lično sam, pre ovog filma, o svemu tome imao površno znanje i ne mogu da kažem da sam nakon gledanja puno pametniji. Nije ni bila stvar u tome...

25. sat (25th Hour)
Posle dužeg vremena jedan zaista dobar film Spike Leea. Sa jedne strane, tematski se dosta razlikuje od onoga što je ranije radio, ali se lako prepoznaje njegov originalan pristup. Nadam se da je ovo znak da će još dosta toga uslediti od Leea, koji je napravio neke sjajne filmove u svojoj karijeri("Do The Right Thing", "Malcolm X"), ali koji još uvek nije u potpunosti ispunio svoj ogroman potencijal. "25. Sat" je veliki korak u pravom smeru.

Adaptacija (Adaptation)
Novi film tandema Jonze/Kauffman je prijatno iznenađenje, kao što je to bio i "Being John Malkovich" 1999. Zanimljiv eksperiment, koji je u potpunosti uspeo i ostavio meni bolji utisak i od "Malkovicha". Možda jedini razlog zbog kojeg nije među prvih deset je što je u bioskopima igrao još početkom godine, a ovo je jedan od onih filmova koji zahtevaju višestruka gledanja i sveže utiske. Biće ih...

Grad Boga (City Of God)
Ako tražite odmor od Hollywooda, ovo je film koji treba da gledate. Saga o sitnim kriminalcima u siromašnom predgrađu Brazila ostavlja neverovatan vizuelni utisak da je prosto neverovatno da ovaj film nije igrao u domaćim bioskopima, uz ogromnu i zasluženu marketinšku buku. Ima vremena da se to ispravi, tako da svakako obratite pažnju na ovaj naslov u budućnosti.

Poslednja ekskurzija 2 (Final Destination 2)
2003. je bila jedna od najboljih horor godina u Hollywoodu. Jedan od tih kvalitetnih naslova ovog žanra koji je, do sada, stigao u naše bioskope je nastavak kultnog originala iz 1999. Bio sam skeptičan zato što nije bilo zvučnih imena, kao u prvom delu, ali svaka čast onima koji su na ovom nastavku radili i koji su uspeli da me ne razočaraju. Jedan od boljih horor nastavaka koje sam gledao(konkurencija nije baš prejaka).

Pijani od ljubavi (Punch-Drunk Love)
Još jedan film koji je bio blizu moje top 10 liste. Paul Thomas Anderson još uvek nije razočarao, a ovog puta je uspeo da napravi kvalitetnu ulogu i za lika kakav je Adam Sandler. Nijanse su u pitanju, ali treba reći da je, po meni, "Punch-Drunk Love" nešto ispod "Magnolije", koja je opet nešto ispod "Noći Bugija". Nadam se da se trend neće nastaviti.

Solaris
Dobar rimejk, mada znam da ima mnogih koji se neće složiti. Ostavio je mnogo jači emotivni, nego intelektualni utisak, što je retkost u novijim SF filmovima.

Terminator 3: Pobuna mašina (Terminator 3: Rise Of The Machines)
Nije bio na nivou onoga što je James Cameron uradio pre mnogo godina, ali meni novi Terminator nije ostavio gorak ukus, kao što je sa mnogima bio slučaj. Čak šta više, na kvalitetan način je zaokružio celu priču, bez straha od istupanja iz holivudskih šablona, a i glumačka ostvarenja su bila na nivou, pogotovo jedno, koje daje novo značenje rečima smrtonosna plavuša.

X-Men 2 (X2: X-Men United)
Ko bi rekao da će u svoj toj najezdi filmova o superherojima, baš ovaj ostaviti ubedljivo najjači utisak u protekloj godini. "Hulk" i "Daredevil" su ostavljeni u prašini, a Singer i ekipa su pokazali, ne samo kako se pravi kvalitetan blockbuster, već i kako nastavak može da nadmaši prethodnika. Čekam "X3".

I ja tebi kevu (Y Tu Mama Tambien)
Dosta dobar film Alfonsa Cuarona, koji se vratio svojim korenima. Ovaj film je lako mogao da završi među mojih 10 omiljenih u 2003., ali mi je ostao utisak da je mogao biti i nešto bolji. Razlozi su čisto subjektivni, ali, na kraju krajeva, ove liste i treba da budu odraz subjektivnog utiska.

28 dana kasnije (28 Days Later)
Volim horore i volim filmove Danny Boylea poput "Trainspottinga" i "Plaže", a kada se tome doda i činjenica da sam čuo samo lepe stvari o "28 Dana Kasnije", logično je bilo da puno očekujem. Na žalost ne samo da nije ispunio moja očekivanja, već je bio i jedno od lošijih iskustava godine. Neinspirisan, neoriginalan i spor..., bar po meni.

Paklene ulice 2 (2 Fast 2 Furious)
Prva reakcija svakoga ko ovo čita je sigurno: "A šta si očekivao?" Opravdana je, ali moram napomenuti da je prvi deo ovog filma bila jedna od najzabavnijih akcija pre dve godine, kada je izašao. Nastavak, u kome nije bilo Vin Diesela, je najveća uvreda za svakog prosečnog gledaoca ove godine. Ne verujem da je iko uspeo da proguta sve one gluposti koje su bile servirane, pogotovo pri kraju filma. Nadam se da će se, sa Dieselom, u treći deo vratiti i bar mala doza smislenosti.

8 milja (8 Mile)
Nisam fan Eminema ali sam očekivao dosta od ovog filma, prvenstveno zato što se režije prihvatio Curtis Hanson, koji je zaslužan za kultni "L.A. Confidential", kao i za jednu od najboljih drama koju sam odgledao zadnjih godina, "Wonder Boys". Konačan proizvod Hanson/Eminem kolaboracije je prazan i zaboravan.

Matrix Reloaded & Matrix Revolutions
Na žalost biće više onih koji će se složiti sa mnom po ovom pitanju, od onih koji neće. Svi redom, od zagriženih fanova, preko obične publike, kritike, čelnika WB-a, pa sve do, verujem, i braće Wachowski se pitaju:"Šta se tu desilo?". "Reloaded" je već bio daleko od kultnog originala iz 1999., u odnosi na koji je zadržao samo efekte i solidnu zabavu, dok je "Revolutions"..., bolje da ne kažem.

Bande Njujorka (Gangs Of New York)
Sigurno najbolji film na ovoj listi, je upravo ovaj. Martin Scorsese je jedan od najboljih živih režisera, koji je tokom svoje karijere napravio neke od mojih omiljenih filmova svih vremena, kao što su "Taksista" i "Dobri momci". Očekivao sam da će se "Bande Njujorka", na kojima je Scorsese praktično radio preko 20 godina, naći u tom društvu. To se jednostavno nije desilo. Nije bilo čak ni blizu.

Hulk (The Hulk)
Nadao sam se da će sa "Hulkom" Ang Lee redefinisati pojam superheroj filma. Da će ostvariti nešto što je grandioznije od Raimievog "Spider-Mana" i još dublje i mračnije od Burtonovog "Batmana". Jedino čega se sećam su prenaglašena gluma Nick Noltea i loši vizuelni efekti. Izgleda da neće biti nastavka. Pametno...

Prav(n)a plavuša 2 (Legally Blonde 2)
Nije neočekivan loš kvalitet ovog filma, već sama činjenica da je ovo najgore kinematsko ostvarenje koje sam gledao prošle godine. Oni koji su počeli da spominju prvi deo ovog filma u istom dahu sa "Clueless", trebalo bi baš da se zamisle posle ovakvog nastavka... Witherspoonova će se kratko zadržati na A-listi, ako ovako nastavi.

Uhvati me ako možeš (Catch Me If You Can)
Spielberg, Hanks, DiCaprio i priča o jednom od najvećih prevaranata svih vremena. Umesto objašnjenja Abangaleovih prevara, zalaženja u njegovu psihu i dubljeg dramskog efekta, dobili smo plitko-zabavnu igru mačke i miša. Drago mi je što sam to, što sam tražio ovde, našao u jednom drugom filmu, ali o tome drugi put...

Kill Bill: Prvi deo (Kill Bill: Volume I)
Blesavo, originalno i neosporno "cool" ostvarenje, koje je od moje liste 10 najboljih odvojila činjenica da je konkretne radnje u njemu IPAK premalo.

Identitet (Identity)
Još od Fincherove "Sedmice" nisam gledao napetiji triler, sa perfektnim osećajem za tajming i atmosferu. Finalno razrešenje misterije me je, iako originalno, osetno razočaralo.

Krug (The Ring)
Američki remake istoimene japanske horor triologije je takođe fascinantno napet film koji, iako (u suštini) besmislen, lako uspeva da vas uvuče u sebe. Na kraju je mnogo toga ostalo nejasno, nadam se da će nastavak filma postaviti stvari na svoje mesto.

Adaptacija (Adaptation)
"Adaptacija" veoma vešto balansira između originalnosti, gledljivosti i "umetničarenja". Zaključak filma je na žalost, kao i u slučaju prethodnog Spike Jonze dela ("Being John Malkovich"), na mene ostavio nekako mlak utisak.

Terminator 3: Pobuna mašina (Terminator 3: Rise Of The Machines)
Budimo iskreni: ideja o nadmašivanju ili makar dostizanju Cameronovih prethodnika je bila čista utopija. A ako "Terminatora 3" posmatramo van konteksta maticnog serijala, to je veoma dobar akcioni film, verovatno najbolji u prethodnoj godini.

Bez ljutnje molim (Anger Management)
Ovaj film sam odgledao sasvim slučajno, bez velikih očekivanja. Ispostavilo se da je "Bez Ljutnje molim" jedna od najboljih holivudskih komedija poslednjih godina. Prosto je nemoguće ne solidarisati se sa Sandlerom i njegovim uzaludnim strpljenjem tokom antologijske scene u avionu, ili zbog svih onih šokova koje mu kasnije priređuje Nicholson. Histericno, hipi finale filma je uprskalo stvar.

Telefonska govornica (Phone Booth)
Odličan psihološki triler sniman praktično na jednoj jedinoj lokaciji, koji domaćim autorima efektno izbija onaj olinjali "da smo imali više para film bi nam bio bolji" argument. Dakle, poenta je u scenariju. Za dlaku je ispao iz prvih deset, delom i zato što Colina "Boyzone" Farrella i dalje ne mogu da prihvatim kao kvalitetnog glumca.

Mistična reka (Mystic River)
Film u kome glumačke bravure i filigranska režija daleko nadmašuju konfuzan i nedorečen scenario. Čak i najzagriženiji obožavaoci "Mistične reke" imaju velikih problema da objasne svoju verziju njene poente, kao i šta će se desiti nakon poslednje scene filma. Nadam se da će Eastwood za DVD izdanje filma uraditi "director`s commentary"...

Bande Njujorka (Gangs Of New York)
Veliki film, neosporno. Ali ne onoliko koliko se očekivalo, i koliko je to moglo da bude. Jednostavno mu nešto fali (ili pretiče...), nikome nije jasno šta.

Pirati sa Kariba (Pirates Of The Caribbean: The Curse Of The Black Pearl)
Šarmantna razbibriga za opuštanje, veselo veče za celu porodicu. Johnny Deep kakvog ga nikada nismo videli. Prethodne godine film bi mi se možda uvukao i u prvih deset.