Pravila privlačnosti (The Rules Of Attraction)
Puno dileme oko prvog mesta, za mene, nije bilo. Ekranizacija jedne od mojih omiljenih knjiga, od strane ljudi koji nisu u tome tražili komercijalni interes, je jednostavno morala da uspe. Ovo sigurno nije stvar za svakoga, i biće možda i onih koji bi ovaj film proglasili najgorim ostvarenjem godine, ali ako bilo šta iz ove priče uspe da vas dotakne na ličnom nivou, kao što je sa mnom bio slučaj na više nivoa, nećete imati dilema oko najboljeg u 2003. - "Pravila Privlačnosti". Moja jedina desetka ove godine zasluženo ide kako Bret Easton Ellisu, tako i Roger Avaryu, James Van Der Beeku, Shannyn Sossamon, Ian Somerhalderu, Jessici Biel... i naravno studiju Lions Gate, koji je jedan od retkih koji se ne plaši ulaganja u ovakve filmove. 

Pijanista (The Pianist)
Nisam mislio da će ovaj film ostaviti neki poseban utisak na mene. Volim većinu onoga što je Polanski uradio u svojoj karijeri, ali priče o Drugom svetskom ratu i Holokaustu nikada nisu uspevale da me posebno emotivno pokrenu. Sve do "Pijaniste", koji je sigurno najbolji film na tu temu koji sam ikada gledao. Retko kad se slažem sa dodeljenim Oskarima, ali je kod Polanskog i Brodya Akademija pogodila u centar.

Žeđ za nasiljem (Bowling For Columbine)
Ovo je bio objektivno najznačajniji film godine. Humor i nasilje ne idu ruku pod ruku, ako se želi dati efektna kritika ovog drugog, ali je Michael Mooreu to uspelo. Nikada zabavniji dokumentarac i nikada efektnija poruka, kao posledica svega toga. Iskreno preporučujem ovo delo, bez obzira na filmski ukus. 

Kill Bill: Prvi deo (Kill Bill: Volume I)
Vratio se veliki QT. Još jedan film od koga sam puno očekivao, ali koji me, za razliku od nekih, nije razočarao. Uživao sam u svakoj sceni, svakom pokretu kamere, čudnim fetišima, dobroj akciji i ogromnoj inspiraciji autora. Malo njih bi se odlučilo da napravi ovako nešto i nada se uspehu.   

Identitet (Identity)
Sjajan mračni triler, najbolji u prošloj godini, bio je obavijen tamom, kišom, dobrom glumom i pitanjem: "Šta se bre to dešava?" Isplata ovako pozamašno ispisanog čeka je prošla nikad bolje. Nisam skidao oči sa ekrana.

Telefonska govornica (Phone Booth)
Mnogi se neće složiti sa mojim uvrštanjem ovog filma među deset najboljih, ali zaista odavno nisam gledao napetiji triler, koji je zasnovan na mnogo jednostavnijoj premisi od one iz  "Identiteta". Nije bilo suvišnih scena niti zamornih sporednih priča. Snajper u rukama tipa lakog na obaraču, i govornica u kojoj je tip lakog morala je sve što je bilo potrebno za sjajnu zabavu.

Šibicari (The Matchstick Men)
Izgleda da nema žanra koji Ridley Scottu ne leži i koji on ne može da pretvori u zlato. "Šibicari" nije preterano originalan film, ali sjajan scenario koji balansira tri priče u okviru jednog lika, odlična gluma Cagea, kome ovakve uloge sjajno leže, i Lohmanove, o kojoj ćemo se, verujem, naslušati priča u narednim godinama, čine ovaj film više nego nadprosečnim ostvarenjem.

Mistična reka (Mystic River)
Ako je jedna stvar bitna za dobru dramu, to su dobri likovi. Ovaj film ih je imao na pretek, ali je na mnoge ostavio različit utisak. Verovatno najbolje odglumljen film godine, a još jedan odbačenik Hollywooda, Sean Penn, pokazuje svima kako se kvalitetno glumi. Svakako film na koji se treba vraćati i vraćati.

Krug (The Ring)
Opet Gore Verbinski. Ovog puta to je rimejk istoimenog japanskog natprirodnog trilera iz 1998., o video kaseti koja ubija. Sjajna atmosfera, sjajna gluma Naomi Watts i Daveigh Chase, a vrhunac svega je Samarin "izlazak iz ekrana". Jedna od najboljih scena godine.

Pirati sa Kariba (Pirates Of The Caribbean: The Curse Of The Black Pearl)
Oživljavanje piratskog žanra kroz najbolji komercijalni blockbuster godine. Sjajna režija Gore Verbinskog, jednostavna priča i dobri efekti. Gluma je posebna priča, pogotovo kada je u pitanju Johnny Depp, koji je izgleda čekao da prigrli Hollywood, i ovaj njega, uz veliki prasak. Siguran sam da ovo ne znači da smo izgubili starog Deppa, već da smo dobili nešto još veće. Keira Knightley je sigurno otkrovenje godine.

Gospodar prstenova 3: Povratak Kralja (LOTR 3: Return Of The King)
Pompezna završnica trilogije obezbedila je Peter Jackson-u zavidne reference za buduću karijeru. Kladionice predviđaju da će Akademija ove godine morati da "proguta knedlu" i uruči mu i nekog od značajnijih Oskara. 

Žeđ za nasiljem (Bowling For Colombine)
Čuveni govornik sa dodele Oskara 2003 - Michael Moore u nagrađenom dokumentarcu traga za uzrocima poraznih statistika o broju ubistava na tlu Amerike: propaganda straha i legalizacija oružja otvaraju vrata najunosnijem biznisu proizvodnje i prodaje oružja.

Pijanista (The Pianist)
Nepotrebno je nanovo glorifikovati režisera o kome se već sve zna. Dovoljno je reći: izvrsna ratna drama bez trunke patetike, o jevrejskom pijanisti Wladyslaw Szpilman-u i njegovom golom preživljavanju za vreme nemačke okupacije Varšave tokom II svetskog rata.

25. sat (25th Hour)
Spike Lee i odbrojavanje poslednja 24 sata Monty-jeve (Edward Norton) slobode. Prvi utisak govori da je ovo jedan od onih "filmova u kojima se ništa ne dešava". Međutim, primarna briga ovog filma je običan mali čovek i njegov buran unutrašnji sukob sa samim sobom, nepoverenjem prema najbližima i strahom od onog što ga čeka u zatvorskom 25-om satu.

Adaptacija (Adaptation)
Fenomenalna ideja i scenario. Sama pomisao kako jednu vrlo ličnu knjigu (i to o cveću) bez konkretne radnje i likova treba pretočiti u holivudski filmski kliše, a pritom sačuvati njenu svrhu i originalnost, čini pravi izazov i košmar za scenaristu Charlie Kaufman-a. Stičete utisak da upravo gledate dokumentarac o nastajanju filma koji gledate (što on verovatno donekle i jeste).

Komandant i vojskovođa: daleka strana sveta
(Master And Commander: The Far Side Of The World)
Film koji ima sve, sem ženskih ulogaJ. Iskreno sam uživala u ovom filmu. Specijalni efekti i ostala šminka bili su samo asistenti predivnoj priči o intelektualnom i taktičkom nadmudrivanju "na daljinu". Koncepcija priče me je neverovatno podsetila na film "Neprijatelj pred vratima".

Sestre Magdalene (The Magdalene Sisters)
Potresna, istinita priča o devojkama koje su 60-ih godina u Irskoj bile žrtve brutalnog zlostavljanja, moralnog licemerja i dogmi. Naravno, ovo nije prvi film koji se bavi tematikom kontradiktornosti i dvostrukim aršinima crkve, ali u svakom slučaju je vredan gledanja.

Pravila privlačnosti (The Rules Of Attraction)
Sex, droga, a glavni junak Sean (James Van Der Beek) će dodati i "rock’n'roll",  na fiktivnom Camden koledžu. Možda ovaj film na prvi pogled deluje kao nebulozno nizanje događaja bez dubljeg značenja. Ali upravo tu smo se upecali u zamku jer je ovo film koji, za razliku od mnogih drugih, ne nudi gotove odgovore.

Čikago (Chicago)
Odlična muzička podloga, kostim i montaža čine ovaj film estetski privlačnim i zabavnim, čime definitivno zaslužuje da uđe u 10 najboljih koji su se kod nas prikazivali prošle godine. Ali ipak, jedan je Moulin Rouge!

Identitet (Identity)
Sjajan triler sa krajnje neočekivanim raspletom. Jedina zamerka: možda previše neočekivanim!

Komandant i vojskovođa: daleka strana sveta
(Master And Commander: The Far Side Of The World)
Ako se za neki film prošlogodišnje produkcije može već sada reći da je klasik, onda je to bez sumnje "Komandant i vojskovođa". To, plus što režiju potpisuje meni omiljeni Piter Vir, dovoljan je razlog da ovaj film zauzme šampionsku poziciju na mojoj listi.

Kill Bill: Prvi deo (Kill Bill: Volume I)
Tarantino se nakon bledunjave "Džeki Braun" vratio remek-delom Kill Bill ! Jedini razlog zbog kojeg se ne nalazi na prvom mestu je zato što i nije film, već deo filma. Velika je verovatnoća da će sledeće godine, u kompletu sa Kill Bill 2, nepravda biti ispravljena.

I ja tebi kevu (Y Tu Mama Tambien)
Najveće iznenađenje ove godine! Em` meksički, em` ga režirao Alfonso Kuaron, čiji prethodni radovi nisu ni za spominjanje, ali opet nezaboravno filmsko iskustvo. "I ja tebi kevu" je žanrovski teško odrediti ali najpreciznije bi bilo: feel good drama ! Da, da, dobili smo novi žanr.

Pijanista (The Pianist)
Sto puta ispričana priča o stradanju jevreja, preterana dužina, potpuno nepoznat glavni glumac, i još mnogo toga nije obećavalo, ali Polanski zajedno sa svojim briljantnim glavnim glumcem Brodijem režira Pijanistu sa nepogrešivim dodirom genija.

Pričaj s njom (Talk To Her)
Formalno najurednije, najdostupnije Almodovarovo delo. Kao ultimativni humanista, pacifista i vrstan poznavalac ljudske duše, Almodovar je napravio film koji se obožava ili prezire sa istom strašću

Pijani od ljubavi (Punch-Drunk Love)
Ako ste do sada mislili da je Adam Sendler retko loš glumac, grdno se varate. Pol Tomas Anderson otkriva nam ne samo  Sendlerov glumački kapacitet već i svoje rediteljsko umeće stvorivši u svakom pogledu drugačije delo od "Noći Bugija" i "Magnolije". Romantična komedija godine (možda i decenije)

Tamno plava (Dark Blue)
Retko realan prikaz načina funkcionisanja američke policije, društveno angažovan film sa dobrom režijom, glumom i što je najvažnije dobrim scenarijem. Uzbudljiv, napet, dirljiv i poučan.

O Šmitu (About Schmidt)
Sumorna drama o ispraznosti i prolaznosti zivota kroz vizuru pripadnika konformisticke srednje klase, Vorena Smita. Sve o Šmitu je groteska, a za to se najviše pobrinuo Džek Nikolson ostvarivši, po mom mišljenju, svoju najbolju ulogu.

Krug (The Ring)
Visoko stilizovan, vrhunski dizajniran, sa odličnom Naomi Vots u glavnoj ulozi, ali i isprazan horor. Mada, koji horor nije isprazan ? Sjajna atmosfera, odličan provod za ljubitelje žanra.

Komandant i vojskovođa: daleka strana sveta
(Master And Commander: The Far Side Of The World)
Godinama i godinama sam čekao da neko snimi ovakav film. Megabudžetni spektakl, ali sa dušom i stilom. Avantura sa patinastim sjajem zlatnog doba Hollywooda. Dobro, film baš i nema neku "dubinu" (ili kako se već zove to na čemu insistiraju ovi "intelektualni" kritičari), ali bioskop je na prvom mestu zabava, zar ne?

Pijanista (The Pianist)
Neobično, što mi se duže "kiselio" u glavi, ovaj film me je sve više impresionirao, i to bez ponovnog gledanja. Stara kuka Polanski je i dalje u top-formi, i većem delu režiserske kaste slobodno može da drži predavanja sa temom: "kako na filmu ispričati priču".

25. sat (25th Hour)
Spike Lee nikada u svojoj karijeri nije snimio loš film, no svi nakon "svetog trojstva" (Do The Right Thing / Mo` Better Blues / Malcolm X) su bili samo dobri, ništa više. Kada su već i najuporniji poštovaoci počeli da gube nadu da će ih Spike ikada više prodrmati i oduševiti, stigao je "25. Sat", delo koje fascinira svojom snagom, originalnošću i autorskim pečatom. Iako je Lee po prvi put u karijeri odstupio od nekih svojih postulata (crnih glumaca praktično nema, a i jazz muzike ima samo u tragovima - uglavnom tehno!), već nakon nekoliko minuta ove gorke priče o poslednjih 24 sata dilera droge, pred odlazak u zatvor, i neupućenom je jasno da to može biti samo A SPIKE LEE JOINT!

Gospodar prstenova 3: Povratak Kralja (LOTR 3: Return Of The King)
Za razliku od jedne druge filmske trilogije koja se neslavno završila prošle godine, "Povratak Kralja" je trijumfalno finale serijala koji je sebi već obezbedio mesto u istoriji filmske umetnosti. Iako je, nakon mesec dana planetarne opčinjenosti ovim filmom, najednom u nekim elitističkim krugovima postalo "fancy" da se pljuje po njemu i kompletnoj igranoj verziji "Gospodara Prstenova", slobodno ignorišite one koji to tvrde. Bolje od ovoga što nam je Peter Jackson isporučio, jednostavno ne može.

Žeđ za nasiljem (Bowling For Colombine)
Suštinski i najbitniji domet ovog filma nije u tome što je skrenuo pažnju Amerike na jedan od njenih velikih problema, već u samoj činjenici da je i dalje moguće da (manje-više) anoniman pojedinac, uz malo para i mnogo volje, uradi nešto što će dobrano prodrmati celu jednu naciju, uljuljkanu u san o svojoj bezgrešnosti i superiornosti. Power to the people!

O Šmitu (About Schmidt)
Za razliku od većine svojih ispisnika, Jack Nicholson i na polovini sedme decenije života snima samo kvalitetne filmove, i to prilično redovno. Nakon fenomenalnog prošlogodišnjeg "Zaveta", "O Šmitu" nam valjda po prvi put pruža priliku da vidimo Jacka kao totalnog pozitivca, naivčinu na granici neverovatnog. Doživljaji novopečenog penzionera, koji je tek tada shvatio šta je sve propustio i prevideo u životu, i koji kreće na put da bar nešto od toga nadoknadi/ispravi, mogu biti veoma zabavni. Ipak, Ndugu vadi stvar...

Čikago (Chicago)
Kao i u recenziji, i dalje tvrdim da ovaj film nikako ne treba porediti sa (takođe odličnim) "Moulin Rougeom!", jer ih spaja samo naziv žanra. Manje ponekad može biti više, a elegancija i stil jednako efektni kao i vizuelna bahanalija. U svakom slučaju, najkomunikativniji film snimljen po nekom od Brodvejskih mjuzikala Boba Fossea.

Podzemni svet (Underworld)
U godini krcatoj superherojskim i inim spektaklima masnog budžeta, ova relativno jeftina produkcija je kod mene osvojila prvu nagradu za atmosferu i vizuelni doživljaj. Dodajte gotsku scenografiju, (uglavnom) izbegavanje tradicionalnih žanrovskih mesta sa potocima krvi i "transformacijama", kao i Kate Beckinsale koja je perfektan izbor sa svojeglavu vampiricu sa pištoljima, i eto pravog filma za posle ponoći. Naravno, samo ako ste skloni uživanju u laganoj jezi.

Šibicari (The Matchstick Men)
Mešavina "cappera" i porodične melodrame ne zvuči baš kao dobitna kombinacija. Ali kada Ridley Scott to odradi za svoju dušu, uz pomoć raspoloženih glumaca i "kvarnog" scenariste, rezultat je delo koje pruža mnogo više nego što se dalo pretpostaviti na početku projekcije.

Pravila privlačnosti (The Rules Of Attraction)
Surovo, mučno, bolno, na momente čak i malo preterano, a istovremeno pitko i lako gledljivo? I to je moguće, kao što je moguće i da Dawsonov (James Van Der Beek) lik savršeno pristaje samoživom sadisti željnom ljubavi, koji usput i diluje drogu...