Bornova nadmoć (The Bourne Supremacy)
S obzirom da (po meni) ubedljivo najbolji film iz 2004, "Before Sunset", nije prikazivan u domaćim bioskopima, morao sam šampiona za ovu listu da odaberem između nekoliko filmova koji su mi ostavili približno sličan, pozitivan utisak. Na kraju je izbor za No.1 pao na "Bourne Supremacy", i to iz onih najosnovnijih filmofilskih razloga: u pitanju je delo tokom čije projekcije sam najbrže zaboravio da se nalazim u bioskopskoj sali, i nesvesno se naslonio na (srećom, prazno) sedište ispred sebe... Dinamičniji, smeliji, komplikovaniji ali ipak razumljiviji, "The Bourne Supremacy" je unapređena verzija jednog već veoma kvalitetnog filma.

Ne plašim se (Io Non Ho Paura)
Italija, druga polovina 70-ih, vreme društvenih previranja i političkih otmica sa često tragičnim krajem. Jedan klinac je bio previše radoznao... "Io Non Ho Paura" je misterija, drama, triler, ali ponajviše neuobičajena priča o odrastanju, sa odličnom glumom, fantastičnom fotografijom i onom specifičnom atmosferom koja je nekada bila zaštitni znak evropskog filma, a koja se poslednjih godina sve ređe sreće. U režiji Gabriele Salvatoresa ("Mediterraneo").

Rodžer Vrdalama (Roger Dodger)
Rodžer(Campbell Scott), slatkorečivi japi prezasićen seksom ali deficitaran sa emocijama, pokušava da impesionira svog teenage rođaka tako što će ga uputiti u tajne osvajanja žena. Ipak, mladićeva naivnost i iskrenost ne samo da na duže staze daju bolje "rezultate", već efektno razotkrivaju svu Rodžerovu ispraznost i besmislenost.
Bilo je dovoljno da samo trepnete okom, pa da ni ne primetite da je ovaj odlični film "dijaloga" igrao u našim bioskopima. Pojavilo se DVD izdanje, nemojte ga propustiti. By the way, nikada mi neće biti jasno kako Campbell Scott nije uspeo da postane zvezda...

Collateral
Eh taj Michael Mann, najdosledniji čuvar tradicionalnih vrednosti Hollywooda. Za svako njegovo delo unapred se zna da će biti visoko stilizovano i vizuelno neodoljivo, da će priča biti ispričana tečno, dinamično i razumljivo, i da će iz glumaca biti izvučen maksimum. Dodajte tome još prosedog Toma Cruisea, po prvi put u karijeri kao negativca, i investicija u bioskopsku ulaznicu postaje nepogrešivo ispravna odluka.

Devojka sa bisernom minđušom (Girl With A Pearl Earring)
Plašio sam se da ovaj film ne ispadne nešto kao "Danielle Steel obrađuje XVII vek", no srećom bio sam u krivu. "Girl With A Pearl Earring" je suptilno delo sa manjkom radnje a viškom atmosfere i prigušenih emocija, i kao takvo (da budem iskren) neće prijati svakome. Meni se desilo u pravom trenutku, i nakon njega termin "pokretne slike" je dobio još jedno, sasvim novo značenje... Ipak, sve to bi bilo primetno manje efektno bez magične muzičke pratnje Alexandre Desplata.

Slatke pokvarene stvari (Dirty Pretty Things)
Volim filmove Stephena Frearsa. Volim filmove u kojima se ne prikazuje samo glamurozna i fancy strana Londona. Volim trilere koji to nisu na holivudski način. I volim filmove koji isprva uopšte ne liče na triler...

Aleksandar (Alexander)
Tačno je da "Alexander" ne spada u najbolje filmove Olivera Stonea, razumem zašto se mnogima nije svideo, neosporno je da je na momente nedosledan i konfuzan, i slažem se da nije bilo potrebe za upornim naglašavanjem  Aleksandrove sklonosti ka muškarcima -  to jednostavno nije toliko bitno za samu priču. Ipak ovaj film hrabro odstupa od uobičajenih klišea žanra, sadrži količinu lucidnosti (da ne kažem ludosti) koja ne može da se ignoriše, i ima nekoliko stvarno briljantnih segmenata, tako da je šteta što Stone nije imao još malo više (ili možda manje?) vremena za rad na njemu. U svakom slučaju, "Alexander" predstavlja najbizarnije potrošenih 155 miliona dolara u istoriji filmske umetnosti.

Zbogom, Lenjine! (Goodbye, Lenin!)
Po svim zakonima logike ovaj film je morao biti hit u SCG, jer poseduje sve one sastojke na koje domaća publika ničice pada: "obične ljude" kao glavne junake, neprekidno smenjivanje smeha i suza, i ambijent/zaplet koji nam svima deluje manje-više familijarno... Pa i nezavisno od toga, "Good Bye Lenin!" je odlično delo koje vredi pogledati; nisu mu sve one nagrade dodeljene bezveze.

Nevaljali Deda Mraz (Bad Santa)
Diverzija godine. OK, i ranije je bilo dela koja su ismevala tradiciju "božićnih filmova", ali nijedno od njih nije pripadalo mainstream produkciji. Billy Bob Thornton u ulozi života. Za sada.

Hladna planina  (Cold Mountain)
"Cold Mountain" nije dostigao kvalitativne domete prethodna dva Minghellina ostvarenja ("English Patient" & "Talented Mr. Ripley"), ali je i dalje itekako vredan pažnje. Ova priča iz američkog građanskog rata na kraju ostavlja bolji utisak nego što se činilo tokom filma, a što se veoma retko događa.

Zbogom, Lenjine! (Goodbye, Lenin!)
Teško je napraviti dobar film o tragediji običnih ljudi u određenom istorijskom kontekstu na jedan u velikoj meri objektivan, iskren i nepatetičan način. Sve to uspeo je Wolfgang Becker. "Good Bye Lenin!" je topla, inteligentna i duhovita priča koja je mene lično veoma dirnula. Film je uspeo da me istovremeno i nasmeje i rasplače, i zato zaslužuje da se nađe na prvom mestu moje liste.

Slatke pokvarene stvari (Dirty Pretty Things)
Za Stephena Frearsa malo je reći da je sjajan režiser. "Dirty Pretty Things" je socijalno angažovan romantični triler sa elementima real-life horora o imigrantima i trgovini organima u laburističkoj Engleskoj. Relevantan na više nivoa, retko uspela mešavina žanrova, a o glumačkim izvedbama da i ne govorim.

Američka divota (American Splendor)
Najoriginalniji film godine! Debitantsko ostvarenje tandema Shari Springer Berman i Robert Pulcini, koji su napisali i scenario. Neobična kombinacija igrano-dokumentarno-animiranih delova čini ovaj film inventivnim i upečatljivim, a kada se tome doda fenomenalni Paul Giamatti i duhovit scenario dobija se odličan film.

Večni sjaj besprekornog uma (Eternal Sunshine Of The Spotless Mind)
Znali smo da je Charlie Kaufman inteligentan i originalan scenarista, a "Eternal…" nam je dokazao da je i više od toga – da stalno evoluira i iznenađuje nas. Otkud da je nekadašnji cinik postao takav romantik? Michel Gondry je pravo otkrovenje, a Carrey i Winslet su odlično odigrali za svoje karijere netipične uloge.

Kill Bill 2 (Kill Bill vol.2)
Nastavak, kako neko lepo reče: “Tarantinove enciklopedije filmskog tresha”, je sjajan film ali meni lično daleko manje zabavan od prvog dela. Glavni razlog je u tome što je Tarantino, ispitujući emocionalnost žanrovskog B-filma sedamdesetih, lišio ovaj film spektakularnih i brutalnih scena koje su krasile prvi deo. Ipak, "Kill Bill 2" poseduje jednu od najodvratnijih scena viđenih na filmu u poslednjih nekoliko godina, što mu je dodatni plus (nemojte ovo pogrešno shvatiti...)

Collateral
Volim filmove Michael Manna. Oni su sjajno režirani, napisani i odglumljeni. "Collateral" je takođe takav, još jedan odličan Mannov film. Opet je tu njegova poznata atmosfera, hladan stil, ali stil sa velikim "S", sjajni kadrovi L.A i dobra gluma. Istina, postoji nekoliko nelogičnosti u priči, završnica je tipično žanrovska, ali sve su to zanemarljivi nedostaci jer su nadomešćeni gore pomenutim vrlinama.

Zatoichi
Legendarni slepi samuraj iz popularnog japanskog serijala iz 60-tih, reinkarniran je zahvaljujući Takeshi Kitanou. Sjajno poigravanje žanrovima: samuraji, akcija, mjuzikl, komedija. Iako ne spada u najbolja ostvarenja ovog režisera, "Zatoichi" je originalan, duhovit i zabavan film.

Slon (Elephant)
Kontroverzan film. "Elephant" se ili prezire ili voli. Ja spadam u kategoriju onih kojima se ovaj eksperiment Gus Van Santa dopao. Zanimljiv mi je jer autor ne izražava svoj stav na markantan i dopadljiv način. Sve je prepušteno gledaocima. Nema pravog odgovora jer i nije moguće naći tačan i celovit odgovor na pitanja koja se nameću. Sjajna fotografija, zvuk, kadriranje učinili su ga i vizuelno upečatljivim – poetičnim i hipnotičnim.

Sanjari (Dreamers)
Sanjari su nostalgični omaž jednog starog umetnika svemu što je u životu voleo. Radnja je smeštena u Pariz 1968., doba seksa i revolucije, kada se svet još uvek mogao menjati na ulici. Film je prepun filmskih citata. Priča je složena i odnosi među likovima (patološki odnos brata i sestre) nisu sasvim razjašnjeni, ali da jesu film ne bi bio tako zabavan. Slab sam na filmove nostalgije i nije čudo što se dva dela tog tipa nalaze na ovoj listi. (btw, “The Last Picture Show” mi je jedan od najomiljenih filmova).

21 gram (21 Grams)
Ovo je četvrti put da moram da izaberem najbolji film godine, a kada se uzme u obzir da su prethodna tri dobitnika tog laskavog priznanja bili "Memento", "Vanilla Sky" i "Pravila Privlačnosti", moj ovogodišnji izbor deluje vrlo logično. Još jedna gorka drama koja "pogađa" ne samo dubinom, već i zanimljivom naracijom, perfektnim glumačkim ostvarenjima i sjajnom atmosferom.

Spider-Man 2
Možda i najbolji superheroj film svih vremena, koji velikog rivala za tu titulu ima i u svom prethodniku. Sam Raimi je zacementirao svoje ime u filmskoj istoriji i iskreno se nadam da će treći, možda i poslednji deo serijala, biti bar upola dobar kao prva dva, jer bi to bilo sasvim dovoljno da se ne propusti.

Večni sjaj besprekornog uma (Eternal Sunshine Of The Spotless Mind)
Još jedna sjajna kreacija scenariste Charlie Kaufmana, koji je postao ekspert za ovakve filmove. Michel Gondry je konačno napravio presudan korak ka filmskoj karijeri, a Jim Carrey i Kate Winslet su dokazali da treba da budu shvaćeni mnogo ozbiljnije.

Slon (Elephant)
Čudno iskustvo. Mislim da, posle gledanja ovog filma, niko nije ništa pametniji kada su u pitanju mentalna stanja današnjih srednjoškolaca, ali sa njim i sa prošlogodišnjim ostvarenjem "Žeđ za Nasiljem", mnoga vrata su otvorena.

Stradanje Isusovo (The Passion Of The Christ)
Najhrabrije kinematsko ostvarenje godine. Mel Gibson je toliko rizikovao, a na kraju je došao da najboljeg i najzapamćenijeg filma na ovu temu. Sjajna produkcija i dokaz da nekad i totalno zanemarivanje aktuelnih trendova može rezultovati finansijskim uspehom. Naravno, ni kontroverznost teme nije škodila.

Hladna planina (Cold Mountain)
Anthony Mingella još jednom pokazuje svoj talenat za epske priče. "Hladna Planina" je film koji izbegava mnoge šablone sličnih filmova, ali istovremno kapitalizuje na njihovim glavnim osloncima. Pojedinačne sitnice su ono što čini ovaj film kvalitetnim, a ne "puki pogled na širu sliku".

Collateral
Sjajan triler u kojem je Tom Cruise debitovao kao negativac, i dokazao koliko je veliki glumac. Ništa manje značajan nije bio ni Jamie Foxx, ali rekao bih da je na kraju, ipak, režiser Michael Mann presudno uticao na nadprosečan kvalitet ovog filma.

Zapravo ljubav (Love, Actually)
Simpatičan film koji će, cenim, imati dug vek trajanja tokom budućih Novogodišnjih/Božićnih raspoloženja. Savršeno iskalkulisan, ovaj film je za mene bio pravi odmor od nekih težih drama, od kojih su mnoge i na ovoj listi.

Teksaški masakr motornom testerom (The Texas Chainsaw Massacre)
Ovih godina prisustvujemo trendu rimejkovanja čuvenih horor klasika i kada ja budem podvukao crtu, posle svih njih, verujem da će ovo biti jedan od onih koji ću pamtiti. Napeto i atmosferično, poput originala, ali sa boljom glumom.

Bornova nadmoć (The Bourne Supremacy)
Nastavak koji je sjajno uspeo da iskoristi prethodnika kao odskočnu dasku, i čak da ga i nadvisi u nekim aspektima. Matt Damon će biti, između ostalog, zapamćen i po ovoj diskretnoj, ali efektnoj ulozi. I posle više gledanja, film nimalo ne gubi svoje osnovne kvalitete.