Crash
Da je bilo sreće, odnosno da je film "Crash" ove godine igrao u domaćim bioskopima, nema sumnje da bi se našao negde pri vrhu moje liste najboljih u 2005. Jednostavan je razlog zbog kojeg volim ovakve filmove: bave se ozbiljnim i kompleksnim društvenim temama, a da pri tome tome njihovi autori ne upadaju u zamku popovanja gledaocu o tome kakve stvari treba da budu. Uprkos svemu, tolerancija u najužem smislu te reči je i dalje misaona imenica svuda u svetu, i koliko god da se pravimo da su neke stvari jednostavne za rešavanje, moramo se suočiti sa činjenicom da ne ide to baš tako lako i da su koraci u pravom smeru vrlo spori i teški. U svetlu ovog fenomenalnog ostvarenja, čine mi se besmislenima pokušaji da se tolerancija ostvari kroz reklamne kampanje... 

Green Street Hooligans
Verujte mi da nemam pojma zašto je to tako, ali čini mi se da tokom 2005. nije bilo ni najsitnijih naznaka da bi ovaj film mogao da se nađe u domaćim bioskopima, uprkos tome što se radi o temi i okruženju koji bi kod nas sigurno imali zainteresovanu publiku. Ukratko: šta se dešava kada se američki student sa Harvarda nađe u najužem krugu jedne od najozloglašenijih navijačkih grupa u Engleskoj - West Ham-ovog Green Street Elite-a? Sjajan film na retko obrađivanu temu, koji bi konačno trebalo da od Charlie Hunnama napravi prepoznatljivo ime.

Imaginary Heroes
Film koji me je po mnogo čemu podsetio na "Američku Lepotu", ali je istovremeno nosio i veliku dozu sopstvenog identiteta. Priča je poznata: disfunkcionalna savremena porodica pokušava da se održi, uprkos tragediji koju su preživeli i različitim načinima na koji se svako od njih sa tim nosi. Niko ovde, u suštini, ne poznaje nikoga, ali svi znaju put kući. 

Lords of Dogtown
Ja sam živi dokaz da nije potrebno da puno znate o profesionalnom skateboard svetu da biste uživali u priči o tome kako je ta cela stvar nastala, odnosno kako je poprimila danas prepoznatljive elemente. U tom smislu će vam više koristiti dokumentarac "Dogtown and Z-Boys", a za one koji ne vole dokumentarce "Lords of Dogtown" je više nego dobra alternativa.

The Machinist
Idealno ostvarenje za sve one koji su uživali u filmovima kao što su "Memento" i "Vanilla Sky". Istina, "The Machinist" je i vizuelno mračniji film, ali sve u svrsi mračnog otkrovenja na samom kraju. Ako se pitate ko je ljudska ruina u glavnoj ulozi, radi se o Christian Bale-u. Da, istom onom koji je sa nekih tridesetak kilograma više glumio u "Američkom Psihu" i novom "Batmanu".

Assault on Precinct 13
Rimejk Carpenterovog klasika za koji se, na moje iznenađenje, ispostavilo da je u stvari mnogo cenjeniji i popularniji u Evropi nego u rodnoj USA. Verovatno je zbog toga i nova verzija prošla relativno nezapaženo u američkim bioskopima, a samim tim se izgubila i sa radara domaćih distributera. A što je stvarno šteta, jer je u pitanju punokrvni akcioni triler koji dostojno tretira original, ali i ispravlja neke njegove sitne mane.

In Good Company
Još jedan film od kojeg je domaći distributer vremenom odustao... Priča o traumama sredovečnog biznismena koji nakon trasformacije firme dobija golobradog šefa, i koji se još interesuje za njegovu ćerku, se iz okeana sličnih romantičnih komedija izdvaja odstupanjem od ustaljenih klišea, i odličnim glumačkim ostvarenjima Dennisa Quaida a naročito Topher Gracea.

Lord of War
Delo koji je u USA još i pre početka prikazivanja tako zdušno najavljivano kao "promašaj", da je teško oteti se utisku orkestrirane sabotaže. A što, s obzirom na njegovu temu, i nije tako nemoguće... "Gospodar rata" je veoma dobar "bioskopski" film, provokativna i donekle autentična priča o trgovcu oružjem koji kruži belosvetskim ratištima, vešto balansirajući između surovih diktatora, halapljivih generala i korumpiranih vlada. A onda će mu žena iskomplikovati život, kako to već obično biva... Osim što je instant-zarazan za gledanje, u stilu Scorseseovih mafijaških saga, film poseduje i dodatni kvalitet u činjenici da je Nicolas Cage u njemu definitivno izbrusio & demonstrirao svoj specifični, prigušeni komičarski talenat.

March of the Penguins
Verovatno ste do sada već čuli da je "Marš pingvina" drugi (po zaradi) najuspešniji celovečernji dokumentarni film svih vremena, posle "Fahrenheit 9/11". Što samo po sebi ne mora ništa da znači, osim što još jedanput potvrđuje tezu da je studio Disney već duže vreme mnogo uspešniji u distribuciji tuđih, nego u proizvodnji svojih filmova. No, ova priča francuskih autora o svakogodišnjem putu carskih pingvina sa jednog na drugi kraj Južnog pola je ostvarenje koje se obavezno mora pogledati, što zbog neodoljivosti tih retkih životinja, što zbog fanatičnih, natčovečanskih napora uloženih u njenu realizaciju.

Serenity
Nastao na pepelu propale SF serije "Firefly", ovaj film je prvobitno bio planiran za distribuciju u SCG, ali je završio kao kolateralna šteta zgusnutog jesenjeg repertoara. Dovoljno je reći da je "Serenity" najbliže što je neko prišao prvoj Star Wars trilogiji. Bliže nego i sam George Lucas, sa njenim "prethodnicima".