Devojka od Milion Dolara (Million Dollar Baby)
Uff, jednom je i to moralo da se dogodi: moj ukus se poklopio sa stavom Američke Filmske Akademije... A isprva nije tako izgledalo, "Devojka od milion dolara" mi je nakon projekcije ostavila utisak dobrog, ali ne i odličnog dela. No, kako je vreme prolazilo, ovaj film je u mojoj glavi stario kao vino, svakim danom je postajao sve bolji i bolji. Na kraju sam se pomirio sa činjenicom da protekla sezona nije iznedrila film koji me je snažnije "dirnuo" od ovog, i koji je imao bolje izgrađene likove od onih koje je pružio trio Swank/Freeman/Eastwood. Mnogi su prigovarali da je Clint u "...Baby" samo reciklirao bezbroj puta viđeni zaplet, i da je on poodavno dokazani majstor manipulacije, ali zar baratanje gledaočevim emocijama, na ovom ili onom nivou, nije upravo suština filmske umetnosti?

Grad Greha (Sin City)
Rodriguesova igrano/animirana ekstravagancija je delo koje se jednostavno ne sme ignorisati, i čiji će se pravi značaj tek pokazati u godinama i filmovima koji dolaze. Kao veliki fan i relativni poznavalac Devete umetnosti, odgovorno tvrdim da do sada nije bilo ostvarenja koje je bolje prevelo strip na bioskopsko platno, i to ne samo u vizuelnom, već i u narativnom, logičkom i svakom četvrtom pogledu. Dodajte na to fantastičnu kreaciju Mickey Rourkea, seksipil koji pršti iz svake glumice koja je ušla u kadar i sugestivni dark-jazzy soundtrack, rezultat je film koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Sumanuti Parastos (Eulogy)
Više puta odlagan još tokom 2004, "Sumanuti parastos" je u proleće 2005 tek na blic ušao u SCG bioskope, što je velika šteta. Priča o blesavoj, disfunkcionalnoj ali tako neodoljivoj porodici Collins, koja se okuplja na očevoj sahrani, je i pored jake jesenje konkurencije u "40 Year Old Virgin" ostala moja najdraža komedija godine. Vešto balansirajuci na granici dobrog ukusa, ovo delo je istovremeno i klasična komedija, i subverzivna satira na račun stanja duha američke nacije. U međuvremenu se pojavilo DVD izdanje filma tako da, ako ga već niste odgledali, eto dobre preporuke za uz podnevni doručak 1. januara, u krevetu, dok čekate prenos Novogodišnjeg koncerta...

Edukatori (The Edukators)
Po svim zakonima logike "Edukatori" su trebali da budu mali, "lokalni" film koji se obraća prevashodno urbanijim austrijsko/nemačkim mladim naraštajima. Finalni produkt je verovatno prevazišao i najsmelija očekivanja ljudi koji su radili na njemu, i zasluženo stekao priličan respekt širom Evrope. Najveći kvalitet ove priče o troje "antiglobalista" koji neplanirano postaju otmičari bogatog biznismena je u tome što je uspela da do kraja ostane neutralna, i zaključak prepustila svakom gledaoocu ponaosob, po sopstvenoj volji.

Stranputice (Sideways)
"Stranputice" su još jedan film Alexandera Paynea ("About Schmidt") koji na efektan način pokazuje da se i u životima malih, običnih ljudi, dešavaju velike stvari - samo ih treba prepoznati, po mogućstvu što pre... Priča o dva totalno različita drugara, koja pred ženidbu jednog od njih odlaze na "vinski maraton" je realizovana na tako ubedljiv i nepretenciozan način, da izgleda kao spontana komšijina ispovest tokom kilavog pecaroškog jutra. A filmovi sa kojima je tako lako identifikovati se su oduvek bili retkost.

Prevodilac (The Interpreter)
Priznajem, uvek sam bio slab na Sidney Pollackov koncept "trilera dijaloga",  i bio spreman da mu progledam kroz prste više nego većini drugih režisera. Ovde nije bilo naročite potrebe za tim, "Prevodilac" je sjajan politički triler u tradiciji sedamdesetih, maestralno režiran i upečatljivo odglumljen, kojeg su samo malo veća minutaža i donekle prekomplikovan zaplet sprečili da se ne nađe u samom vrhu moje godišnje liste.

Ratovi Zvezda: Osveta Sita (Star Wars Episode III: Revenge of the Sith)
Nema potrebe za nekom dubljom analizom, dovoljno je reći da je Lucas ovim filmom (najzad!) uspeo da opravda snimanje "nove" trilogije, i okonča/poveže sagu na dostojanstven način. Naravno, ni "Osveta Sita" se po utisku koji ostavlja na gledaoca ne može porediti sa "starim" filmovima, ali to više niko nije ni očekivao, niti je realno bilo moguće, zbog mnoštva ne-samo-filmskih razloga.

Marija Milosti Puna (Maria Full of Grace)
Delo koje nam ne donosi ama baš ništa novo, i koje se bavi više puta obrađivanom temom o švercu narkotika u ljudskom telu, ali koje je zanatski perfektno urađeno i koje ima naprosto fantastičnu Catalinu Sandino Moreno u glavnoj ulozi, tako da je film ispao mnogo bolji nego što bi ikako smeo da bude. No, cilj opravdava sredstvo, zar ne?

Noćna Straža (Nochnoy Dozor)
Najlakše je reći da je "Noćna straža" ruski plagijat "Matriksa". Neo & ekipa su očigledno bili deo inspiracije, ali Bekmambetova priča o narušenoj ravnoteži između sila dobra i zla je mnogo kompleksnija nego što se čini na prvi pogled, a što postaje jasno tek nakon ponovnog gledanja - verujte mi na reč. Doduše, kao i kod prvog "Matriksa", i u ovom filmu deo pozitivnog utiska leži u nagoveštajima onoga što nas tek očekuje u sledeća dva nastavka. Iskreno se nadam da se sličnosti između trilogija ovde i završavaju...

Betmen Počinje  (Batman Begins)
Oduvek sam imao "problem" sa Batman serijalom, nijedan od prethodna četiri filma me nije naročito impresionirao, ponajviše zato što se Tim Burtonov ekstravagantni stil (a koji se preneo i na nastavke koje nije režirao) prilično razlikovao od moje percepcije ovog strip-junaka. Christopher Nolan se, kao i sam Frank Miller (čije su epizode  poslužile kao predložak za film) vratio izvornom tumačenju Batmana, i stvorio upečatljivo mada ne i savršeno delo, ali koje je odlična baza za dugotrajan život franšize.

Grad Greha (Sin City)
Kad se podvuče crta, "Grad Greha" je jedini film koji je zadovoljio sve parametre za najbolji film godine. Presudna je, naravno, bila originalnost koja je kvalitet koji se danas u filmu retko sreće, ali ne samo to... Uloge su bile vrhunske i naterale su me da pomislim da je krajnje vreme da se glumci poput Mickey Rourkea i Carle Gugino nađu na holivudskoj A-listi, da Frodo(ili Elijah Wood) može da glumi najefektnijeg psihopatu godine, da Bruce Willis nije izgubio osećaj za prave uloge itd. Ipak, ono što je najvažnije je to što postoje ljudi kao što je Robert Rodriguez, koji se ne boje eksperimentisanja i pravljenja filmova koji "na papiru" mnogima izgledaju kao siguran neuspeh. Nadajmo se samo da se neće preterati sa nastavcima, koji su uveliko u produkciji...

Betmen Počinje  (Batman Begins)
Mislim da sam jednom prilikom rekao da su dva nova "Spajdermena" verovatno najbolji superheroj filmovi ikada snimljeni. I posle odgledanog filma "Betmen Počinje" stojim iza toga iz jednostavnog razloga. To je možda prvi superheroj film kome "ne stoji" ta etiketa niti bilo kakvo poređenje sa "Spajdermenom", "Hulkom" itd. Iako ima puno akcije, specijalnih efekata i glavni lik je maskirani heroj, stekao sam utisak da je fokus pomeren sa svega toga na dramu, odnose među likovima i priču. U filmu se oseća nešto što sam do sada pronašao jedino u pojedinim delovima(naglašavam "delovima") prva dva "Supermen" filma Richarda Donnera, koji su takođe imali potencijal da superherojski podžanr pravilno uobliče, ali su tada sporedni efekti celu stvar usmerili u nekom drugom pravcu. "Betmen Počinje" ne bi smeo da uradi isto...

Devojka od Milion Dolara (Million Dollar Baby)
Da, "Devojka od Milion Dolara" je i po meni najbolja klasična drama godine i film koji ostavlja dobar utisak i posle dužeg vremena, kao i višestrukog gledanja. Mnogi koje znam nisu bili preterano impresionirani "Devojkom", uz redovnu napomenu da je ništa ne izdvaja od sličnih filmova. Posmatrano sa površine, slažem se, ali prava umetnost leži u stvaranju i izazivanju emocija elementima koje ne možemo bukvalno na vidimo na platnu ili čujemo iz usta likova. Mnogo toga u ovom filmu se svodi na ono što nije rečeno, ali se osetilo...

Bajka o Bokseru (Cinderella Man)
Još jedna bokserska drama, ali teško da je zahvalna za poređenje sa "Devojkom od Milion Dolara", s' obzirom da je u pitanju potpuno drugačiji, ali gotovo jednako kvalitetan doživljaj. Čak i najveći kritičari Russell Crowea mu moraju odati priznanje za seriju izbora dobrih i različitih uloga u, sada već, podužem nizu filmova. Režiser Ron Howard zna da pogreši, ali kada pogodi onda, bar što se mene tiče, baš pogodi.

Ratovi Zvezda: Osveta Sita (Star Wars Episode III: Revenge of the Sith)
Neko će sigurno primetiti da sam, prilikom inicijalnog recenziranja, dao veću ocenu "Ratovima Zvezda" nego "Bajci o Bokseru", ali činjenica je da Howardov film ostavlja bolji utisak na duže staze od Lucasovog završetka jednog od najpoznatijih filmskih serijala svih vremena. Ne mislim ovim da umanjim vrednost "Epizode III", ali je ipak jasno da je ona mnogo bolja ako se posmatra u kontekstu celog serijala, nego kao film za sebe. U drugom slučaju je odlična, a u prvom i više od toga...

Aviator (The Aviator)
Mnogi se nisu složili sa mojom konstatacijom da je "Aviator" izuzetan film, ali i dalje stojim iza toga. DiCaprio je još jednom pokazao i dokazao da je postalo potpuno besmisleno i dalje posmatrati ga kroz prizmu uloga u Luhrmannovoj verziji "Romea i Julije" & Cameronovom "Titanicu". Šta je Scorsese dokazao? Da je i dalje jedan od najvećih režisera na svetu, ali da i dalje ne uspeva da kroz nove projekte dostigne svoje rane radove.

Rat Svetova (War of the Worlds)
Na Spielberga se uvek može računati kada je u pitanju jSF ostvarenje u kojem će se običan čovek naći u "nebranom grožđu" vanzemaljskih entiteta. Ovog puta je taj običan čovek bio Tom Cruise, koji je ove godine dokazao da ne postoji granica njegovog neobičnog ponašanja koju on može da pređe, a da njegovi filmovi imaju konkretnu štetu od toga. Da li je preterano reći da je Dakota Fanning najbolja američka glumica u konkurenciji onih koje imaju ispod trideset godina? Mislite o tome...  

Slagalica Strave (Saw)
Evo i obaveznog horora na mojoj listi. "Slagalica Strave" taj žanrovski epitet nosi više zbog brutalnosti scena, nego zbog scenarističke postavke. U pitanju je, zapravo, triler koji mnogo toga duguje Fincherovom filmu "Sedam", gde smo takođe imali serijskog ubicu koji se igra mačke i miša, kako sa žrtvama, tako i sa policijom. Sve je to ovde podignuto na apsurdno zabavan nivo, a završna scena "otkrivanja" ubice je totalno besmislena van konteksta atmosfere koju je film prethodno izgradio. Temelji su udareni za još jednu sjajnu franšizu...

Čarli i Fabrika Čokolade (Charlie and the Chocolate Factory)
Nema šansi da ću Tim Burtonu ikada oprostiti debakl kakav je bio rimejk "Planete Majmuna", ali ovaj rimejk je tip filma kakvih Burton treba da se drži. Možda treba da se drži i Johnny Deppa, koji je još jednom automatski uzdigao njegov film na viši nivo iako se radi o jednoj od slabijih Deppovih rola u poslednjih nekoliko godina. Svejedno, "Čarli..." je idealna stvar za celoporodičnu zabavu i film koji će sigurno daleko bolje funkcionisati u zimsko-kućnoj varijanti, nego u inicijalnoj letnjo-bioskopskoj.

Krvava Romansa (Haute Tension)
Film koji me je naterao da prekršim svoje "jedan horor po listi" pravilo. Sve je u ovom francuskom ostvarenju ukazivalo da se radi o još jednoj varijaciji na temu "Teksaškog Masakra Motornom Testerom", a onda se stiglo do poslednjih petnaestak minuta. Ko je gledao, zna da nema svrhe prepričavati, a ko nije: nema svrhe da prepričavam :-). Ne bi bilo ni izbliza dovoljno efektno...