Za odabir najboljeg filma godine nikada ne razmišljam previše - jednostavno se prisetim koje mi se delo najviše podvuklo pod kožu u prethodnih 12 meseci, i ono što prvo ispliva na površinu automatski je pobednik. 2006 godine to su bila čak dva filma, svaki na svoj način, i nikako  ne mogu da ih razdvojim:

Kiss Kiss Bang Bang
Film iz 2005. koji se u ovogodišnjoj selekciji našao odlukom distributera da mu osetno odloži  početak distribucije u SCG, pardon Srbiji. Kakogod, poštujemo zadatu formu... KKBB je najzabavniji i najšizofreniji naslov koji se pojavio u domaćim bioskopima u 2006, i koji je iz autoizolacije vratio dobrog, starog a još uvek mladolikog Shane Blacka. Samo on ume da od smotanog lopova, gej pandura i neostvarene glumice napravi tako neodoljiv trio.

Sirijana (Syriana)
"Sirijana" je nešto dijametralno suprotno prvopomenutom filmu. Sporohodni, hermetični i duboko kontemplativni triler o večito zamršenim bliskoistočnim dešavanjima od gledaoca zahteva ne samo puno strpljenja i koncentracije, već i specifično raspoloženje. Ja sam imao sreću da mi se preklope sva ova tri faktora, mnogi drugi na žalost nisu.

Čovek Iznutra (Inside Man)
Visoko stilizovani, inteligentni triler prepun obrta, prvi "klasični" visokobudžetni mainstream film koji je snimio Spike Lee. Stvarno veoma dugo je odbijao da uradi tako nešto, ali ovo konačno popuštanje nikako ne treba tretirati kao kapitulaciju, već kao mudar potez koji je obema stranama doneo samo dobrog - holivudska produkcija je dobila prijatno osveženje, a Spike je popunio fondove potrebne za završavanje svog monumentalnog dokumentarca "When The Leeves Broke".

Dvostruka Igra (The Departed)
Postaje pomalo deplasirano govoriti o liku & delu Martina Scorsesea, kada se svaka priča o njemu mora završiti konstatacijom da čovek koji je snimio toliko odličnih i nijedan loš film još uvek nije osvojio Oskara za režiju. "Dvostruka igra" je veoma dobra policijska drama koja možda ne spada u sam vrh Scorseseovih ostvarenja, ali stvarno ne bih imao ništa protiv da za nju najzad dobije tog prokletog pozlaćenog čovečuljka...

Laku noć, srećno (Good Night, and Good Luck.)
Kamerna, gotovo dokumentaristička, istinita priča o borbi čoveka sa integritetom protiv cenzure. Ova u suštini jednostavna i predvidljiva drama bi u rukama mnogih režisera ispala težak smor, ali Clooney je uspeo da stilom i merom napravi mali film sa velikim dometima. 

V kao Vendeta (V for Vendetta)
Verovatno sve ovo ima veze i sa činjenicom da negde u meni i dalje čuči anarho-panker iz teen dana, ali baš sam uživao gledajući "V kao Vendeta" i navijao za V-a da se na%@$e majke zlom diktatoru. Režiser Mcteigue je pokupio sve najbolje od svojih mentora braće Wachovski i njihovih Matriksa,  ali se ipak više fokusirao na priču nego na efekte i tako stvorio istovremeno inteligentan i spektakularan akcioni film, a što je već godinama redak zver u bioskopima.

Borat: Kulturno Uzdizanje u Americi za Pravljenje Koristi Slavne Nacije Kazahstana (Borat: Cultural Learnings Of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan)
Čudna situacija - iako sam, kao dugogodišnji fan Ali G Showa i svih likova nastalih u njemu, pomalo razočaran Boratovim debijem na velikom platnu, ipak moram odati priznanje S.B. Cohenovoj hrabrosti i lucidnosti. Delo u kojem se ismevanjem Kazahstana mnogo više ismeva Amerika nego Kazahstan je maksimum maksimuma subverzivnosti koji je ikada uspeo da se neopaženo provuče kroz Holivud.

Sedam i po
Srpska filmska 2006. godina je počela katastrofalno, sa ekscesima zvanim "Aporia" i "Krojačeva tajna". Bilo je kasnije još bisera, ali su "Šejtanov ratnik" i "Sutra ujutru" donekle popravili utisak. Momčilovićev "Sedam i po" je najbolje domaće ostvarenje prethodne godine, što više govori o toj godini nego o samom filmu. Omnibus sedam kratkih priča o našim naravima je mudro, pitko i nenametljivo delo čiji je jedini nedostatak upravo izostanak ambicije da bude i nešto više od toga.

Čudovišna kuća (Monster House)
U 2006. godini holivudska produkcija visokobudžetnih CGI-animiranih filmova je prešla u dekadentno/eksploatatorsku fazu, isporučujući skoro 20 naslova tog tipa od kojih se nijedno nije približilo kvalitativnim dometima klasika iz prethodnih godina. Iz mase se izdvojila "Čudovišna kuća", delo atipično za aktuelne trendove i po načinu animacije i po temi, ali koje je bilo pravo osveženje nakon hunske najezde brbljivih životinja sa egzistencijalnim problemima. Doduše, staromodna priča o troje drugara koji se bore protiv pretnje iz komšiluka se u proseku verovatno više svidela roditeljima nego deci zbog koje su otišli u bioskop, ali vala može i ta balavurdija ponekad nešto da istrpi...

Kazino Rojal (Casino Royale)
Dobro, ovaj film sam po sebi sigurno ne spada u 10 najboljih u 2006, ali ulazak na listu je zaslužio time što je najdužu franšizu u filmskom svetu uspeo da revitalizuje, modernizuje i ponovo učini gledljivom - sve u jednom potezu, a opet ostane veran početnoj ideji i tradiciji. Najriskantniji potez godine (a i šire) u filmskoj industriji, koji se na našu radost i isplatio.

Dvostruka Igra (The Departed)
Film za sve oni koji su možda zaboravili koliko je Scorsese zaista dobar. Iako kvalitativno ispod "Taksiste" i "Goodfellas", bez sumnje za mene je ovo bilo najbolje filmsko iskustvo ove godine. Praktično se filmu ne može naći nijedna slabost izuzev možda činjenice da je rimejk. Možda ni to(rimejkovanje) ne mora uvek biti loše, pogotovo ako je konačni proizvod superioran u odnosu na original i trenutnu filmsku konkurenciju.
 

Fatalna Nesreća (Crash)
Drugu godinu za redom Akademija pravi dobar izbor kada je najbolji film godine u pitanju. Prošle godine smo imali "Devojku od Milion Dolara", a ovog puta je scenarista tog filma Paul Haggis preuzeo i ulogu režisera. Mnogi su ga proglasili kontraverznim, neki nebitnim za ne-američka područja, ali za mene je snaga ovog filma bila nesporna. Problemi nisu predstavljani "crno-belo", jer su retko kad takvi u realnom svetu...
 

Minhen (Munich)
Nije to bila nova "Šindlerova Lista", ali nije bilo ni ulepšavanje niti karikiranje nekih događaja ili svrstavanje na nečiju strani, kako su mnogi govorili. Ovaj triler me je ipak više osvojio dramom nego radnjom, a vreme i ponovna gledanja su me ubedili da moja inicijalna ekstremno pozitivna reakcija nije bila neprimerena.
 

Sirijana (Syriana)
Čuo sam utiske da je ovaj film bio previše zamršen za svoje dobro i da zbog toga nije oduševio šire društvene mase. Ti utisci imaju smisla samo ako mislite da je potpuna disekcija radnje najbitnija za shvatanje onoga što je autor hteo da kaže. Kada su ovakvi problemi u pitanju, sagledavanje "šire slike" je više nego neophodno, ali na žalost i neizvodljivo za većinu učesnika...

Hod Po Ivici (Walk The Line)
Mislim da u ovome mogu da se pronađu i oni koji nikada nisu bili veliki fanovi lika i dela Johnny Casha. Svakako jedan od najboljih biografskih filmova u zadnjih par godina kome su najveći pečat dali dvoje glavnih glumaca. Neće sigurno imati neku dugoročnu težinu(osim za tvrdokorne Cashove fanove), ali je svakako daleko bolji nego što se dalo naslutiti...

Borat: Kulturno Uzdizanje u Americi za Pravljenje Koristi Slavne Nacije Kazahstana (Borat: Cultural Learnings Of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan)
Sascha Baron Cohen je, na opšte iznenađenje, uspeo u onome u čemu Hollywood odavno nije. Da stvori komediju koja će iznenaditi do te mere da je čak ni neka značajnija filmska priznanja neće zaobići. Ključni element uspeha je, rekao bih, bila njegova natprirodna posvećenost celoj priči, a da li je sve ovo bilo slučajno videćemo kad izađe "Bruno"...

Vetar Koji Njiše Ječam (The Wind That Shakes the Barley)
Izraz "irska sreća" sigurno nije zasnovan na pričama poput ove... Dobitnik Zlatne Palme u Kanu je retko kad film po mom ukusu, ali ova godina je značajan izuzetak. Cillian Murphy zaslužuje veću slavu od trenutne.

Čovek Iznutra (Inside Man)
Dobri stari Spike... Jeste, film ima neke rupe i nelogičnosti, ali najbolje je kada vam svest o takvim stvarima uopšte ne umanji sveopšti utisak. Još jedan dokaz da kada ispred i iza kamere imate prave ljude, možete uvek da budete prijatno iznenađeni.

V kao Vendeta (V for Vendetta)
Živela revolucija! Retko kad jedan ovakav film nađe način da mi se svidi, ali je "V kao Vendeta" svakako izuzetak vredan pomena. Natalie Portman definitivno nije za džabe obrijala glavu.

Ponuda (The Proposition)
Kada je zemlja kengura bila divlja... Australijski vestern po scenariju Nick Cavea koji dosta toga duguje npr. Sergio Leoneu. Nije da je priča nebitna, ali su atmosfera i okruženje prevashodno učinili ovaj film nadprosečnim. Nadam se da će ih biti još na istu foru...